Profesor povijesti.
Kad je tek došao, u našem drugom razredu mislili smo da se radi o novom učeniku, kad smo vidjeli dnevnik u ruci i vragolast osmijeh pomislili smo da se radi o izrazito hrabrom i odmetnuom učeniku no zapravo je prof. Ivo uz lagani hod, osmijeh uha do uha lagano prilazio razredu. Bio je dosta pristupačan, simpatičan i dakako prepopustiljiv pa se sat pretvorio u monolog njegova predavanja i našu priču. Kako nam je slao skripte na mail(što je za pojam profesora nama tada bilo ,uuuuuuuh, moderno
) nismo ništa ni zapisivali ni pazili. Odgovaranja su često bila čitanja s papira. Svi smo imali nezaslužene petice
. No kad je primljen za stalno(valjda je to razlog
) postrožio se, prestao slati skripte, dijelio jedinice za priču pod satom i više nije dopuštao čitanje skripti pod odgovaranjem. No mislim da ga to nije učinilo ništa lošijim već nasuprot, kvalitetnijim predavačem. Ocjene su lagano pale, ali moram priznat da se kod njega nikad nismo previše mučili
